Dva dana nas deli od 37. Beogradskog maratona, jednog od masovnijih trkačkih događaja u regionu koji će povezati trkače sa svih kontinenata i predstaviti Beograd kao ozbiljnu sportsku prestonicu. U nedelju će, kao i svake godine do sada, najvažnije ulice biti zatvorene za saobraćaj, ali ne i za brojne posetioce i ljubitelje trčanja koji će svojim prisustvom bodriti učesnike i dati poseban vibe celom događaju. Biće to neobično mirna nedelja, prema prognozi veoma sunčana, što i ne ide toliko u prilog samim trkačima, ali će zato svi posetioci moći da uživaju u lepom vremenu i pravoj sportskoj atmosferi. U susret ovom Beogradskom maratonu prisetićemo se kada i kako je sve počelo.
Naziv maraton potiče iz legende o grčkom heroju Filipidesu koji je trčao od polja Maratona do Atine kako bi objavio pobedu grčke vojske nad Persijancima u bici na Maratonu. Ne zna se tačno kojim putem je Filipides trčao od Maratona do Atine, jer su postojale dve staze: jedna kraća, ali brdovita u dužini od oko 35 km, i druga, ravnija od nekih 40.8 km. Pretpostavlja se da je Filipides trčao kraćom stazom, jer su na dužoj još uvek boravile određene jedinice persijske vojske.
Distanca od 42km i 195m prvi put je istrčana na Olimpijskim Igrama u Londonu 1908. godine. Do tada je dužina staze iznosila tačno 42 km, a ovih 195 m je dodato kako bi trka krenula od kraljevskog dvorca u Vindzoru. Naime, trku je trebalo da otvori tadašnji engleski kralj Edvard VII koji se razboleo, zbog čega su mu doktori savetovali da ne izlazi van dvorca, pa je znak za početak trke dao sa kraljevskog balkona. Čak šest različitih dužina je bilo na prvih sedam maratona (od 40 do 42.7 km). Tek je 1921. godine Međunarodna atletska federacija prihvatila razdaljinu od 42,195 kao standard, što je navedeno u IAAF-ovom pravilniku o takmičenju.
Ideju o organizaciji maratona plasirao je Mišel Brel, koji je predložio da se trka uvrsti u program Olimpijskih igara u Atini 1896. godine, a ideju je podržao otac modernih igara, Pjer de Kuberten. Maratonska trka je od početaka smatrana disciplinom namenjenom samo najspremnijim atletičarima. Međutim, sa razvojem treninga i sve većom popularnošću rekreativnog trčanja, pokazalo se da istrčati maraton i nije „preveliki zalogaj“. O tome svedoče brojni rekreativci i ljubitelji trčanja koji su postavili sebi izazov da istrče do cilja i testiraju sopstvene granice. Većina ovih trkača je već posle prvog treninga potpuno promenila svoj stav o trčanju. Sigurni smo da ne postoji sport u kojem su više podeljena mišljenja nego u trčanju – ili ga volite ili ne. Ali, kada jednom obujete patike i izađete na stazu, trčanje postaje vaš način života, i sasvim je prirodno da uvek težite da postignete više. U celom tom procesu, maraton je neka vrsta testa izdržljivosti kroz koji želite da prođete da biste spoznali koliko možete.
.jpg)
Danas se širom sveta održavaju brojne maratonske trke, a neke od najpoznatijih i najmasovnijih su trka u Bostonu, Njujorku, Londonu, Parizu, Berlinu i Čikagu. Rekord u posećenosti za sada drži Bostonski maraton iz 1996. godine, na kome je trku startovalo skoro 39.000 maratonaca od kojih je 36.000 prošlo kroz cilj. Beogradski maraton je prvi put zvanično održan 8. maja 1988. godine, a maratonska deonica je tada iznosila 23 km. Tek je na trećem martonu (1990.) ova deonica povećana na 42 km 195m, a od te godine Beograd je i zvanično na listi AIMS-a. Danas je Beogradski maraton jedna od najvećih trka u regionu, o čemu svedoče brojni učesnici iz svih krajeva sveta.
Ukoliko se spremate da u nedelju istrčite maratonsku ili polumaratonsku deonicu, želimo vam mnogo uspeha. Stići do ciljne linije nije lako, ali nije ni nemoguće. Dajte sve od sebe i ne odustajte.
Želimo vam dobar start!
Sport Vision tim
